Slatka zarada: Srpsko „blago“ ide u Katar!

Autor: Lana Stošić

Objavljeno na mondo.rs

U selu Zarožje kod Bajine Bašte proizvodi se „srpsko blago“ – med od lekovitih livadskih biljaka. Jedu ga ministri iz Vlade Srbije, ambasadori i diplomate, a odnedavno i stanovnici Katara…

U zavičaju najpoznatijeg srpskog vampira Save Savanovića, kod Debelog brda, gde je priroda još uvek čista, nalazi se pčelinjak „Bamis“ porodice Baratović. Bivši kriminalistički inspektor Mladen i njegova supruga Stana, već godinama se bave pčelarstvom, žive od prirode i skromne penzije, a za svoj trud dobili su mnogobrojne nagrade i priznanja. Za MONDO otkrivaju kako se prepoznaje pravi med, kako pčele mogu da donesu novac, ali i promovišu Srbiju širom sveta…

Podnožje planinskog masiva Povlena i Jablanika, gde se nalazi pčelinjak, bogato je nezagađenim pašnjacima i livadama. Udaljeno je više od 30 kilometara od najbližeg industrijskog mesta i stanište je beloglavim supovima. Zemlja je pogodna za dobru malinu, ali i lekovite biljke poput kantariona i majčine dušice.

PAZITE KAKAV MED KUPUJETE

Nije svaki med zdrav. Pojedini pčelari koji što pre žele da dođu novca rade „sve i svašta“, pa u med sipaju šećer, sirupe i razne druge dodatke zbog kojih taj pčelinji proizvod više nije dobar, ni zdrav. Bitno je i odakle pčele sakupljaju polen i nektar, da li je sredina zagađena i koliko se u njihovoj okolini koriste hemikalije i štetna sredstva.

„Ako želite da kupite dobar i zdrav med, onda morate i dobro da se obavestite, zato što se pojedini pčelari bave prljavim načinima da dođu do zarade. Dešava se da kažu da imaju med od kadulje i maslačka, ali oni uzimaju običan med i kupe u apoteci bočicu žalfije, sipaju u teglu i pomešaju”, kaže Baratović i objašnjava da „pčela ide s cveta na cvet“ i da zato nije realno da postoji med samo od jedne biljke.

KAKO PREPOZNATI PRAVI MED

Uzmite čačkalicu i umočite u teglu meda. Izvucite čačkalicu i ako nema kidanja, med je čist. Pravi med mora da se rasteže – da curi kao nit, bez prekida, a ako nije prirodan odmah će se pokidati. U zatvorenoj tegli okrenutoj naopako mora da se formira vazdušni mehur. Pravi med se vremenom i ukristališe. Do toga dolazi zato što nektar nekih biljaka stvara kristale. Za odrasle dnevna doza je od 60 do 100 grama meda, a za decu od 30 do 50. Najbolje ga je uzimati razblaženog u toploj vodi (čaj, mleko) ili držati u ustima dok se ne otopi. Sadrži vitamine, minerale, gvožđe, cink, kalcijum, fosfor, kalijum, bakar, magnezijum, mangan, hrom, selen…

Na srpskom tržištu sve više se pojavljuju takvi „falsifikati“. Veštačke tvorevine u kojima nema ničeg zdravog prodaju se pod raznim etiketama prirodnog livadskog i drugog meda. U skoro svakoj petoj tegli nalaze se glukozni i fruktozni sirupi u koje se dodaju arome i enzimi.

„Često se na livadama u košnicama mogu videti gomile sirupa u hranilicama kad im skinete poklopac. Vidite 100 košnica, a u samo 10 nije stavljen sirup. Iz tih 10 pčelar će dobiti pravi priodni med koji će zadržati za sebe, a ostalih 90 će prodati pod etiketom domaći livadski med“, dodao je Baratović.

Pčelari neće ni da testiraju med, a retko ko ga nosi na analizu. „Da, to se dešava zato što nemaju poverenje u svoj med. Ako pratiš pčelu i malo joj pomažeš imaćeš kvalitet, ali gde je priroda zagađena i gde se mnogo koriste herbicidi i druge hemikalije, taj med neće biti dobar zato što će sve to loše završiti u njemu“, rekao je Baratović.

Često se dešava da nekom detetu bude loše od meda, a problem su uglavnom hemikalije koje mogu da izazovu različite reakcije, a da ljudi nisu svesni toga, jer misle da su kupili pravi prirodni med.

Sličan slučaj je i sa šumskim medom. „Dolaze nam i traže šumski med. Da li znate šta je šumski med? Imate breskvu na kojoj biljne vaši probiju pokožicu, i krene da se cedi tečnost, često biljka bude prskana raznim hemijama, a to pokupe pčele i naprave med. Takav pčelinji proizvod uopšte nije zdrav, zato što ima dosta nesvarljivih stvari , i zato ga nikako ne treba davati deci“, rekao je pčelar iz Zarožja.

Od Baratovića i drugi pčelari hoće da kupe med, ali da bi ga preprodavali, i preko njega zalepili drugu etiketu. Međutim, oni med neće da im prodaju.

„Mi to nećemo da radimo. Ima i poštenih pčelara, ali ima ih dosta nepismenih i neupućenih, koji bi samo hteli da zarade i bogate se“, rekao je penzionisani inspektor koji se od 1989. godine bavi pčelarstvom kada mu je otac, koji je takođe bio pčelar, ostavio u nasledstvo par košnica.

Kvalitetu njihovog meda ide u prilog i to što ne vade zreo med odmah iz košnice, već odlažu ceđenje i tako pčele unose dodatnu energiju.

Kada je dobra godina pčele donesu Baratovićima i do 1.500 kilograma meda, a kada je slabiji period oko 800, a nekada i više…

SRPSKI MED NA BLISKOM ISTOKU

 

Pčele iz Zarožja, kako nam je rekao Baratović, daju samo najbolje iz prirode, a to su prepoznali i u jednoj od najbogatijih zemalja sveta – Kataru, gde su skoro počeli i da ga izvoze.

ŠTA DA RADITE KAD VAS PČELA UBODE Stanu i Mladena pčele su ubole mnogo puta, jer se svaki dan sretnu sa hiljadama njih. Ali, kako tvrdi bračni par pčelara, čak su i ubodi ovih insekata zdravi, osim ako niste alergični. Pitali smo ih koji je najbolji “lek” kako bi pčelinji ubod prestao da boli. “Najbolji savet je da odmah stavite nešto hladno na mesto gde vas je pčela ubola, pa nakon toga protrljate rakijom ili sirćetom”, rekla je pčelarka Stana.

Njihov stalni kupac bio je bivši ruski ambasador Aleksandar Konuzin, a u Zarožje po med dolazi i ministarka Kori Udovički, diplomate… Dolaze i ljudi iz Slovenije, Hrvatske, Švajcarske, kao i svi oni koji krenu put Zlatibora i Tare. Iz Ljubljane najviše tražebagremov med, ali kako kaže Baratović, ta vrsta je dosta „monotona“.

„Uglavnom ga uzimaju ljudi gde su zagađena područja u njegova jedina prednost je što je organski, ali i kod nas je i livadski med organski, zato što se livada ne prska“, rekao je Baratović i dodao da u livadskom medu ima mnogo više vitamina, gvožđa, hroma i cinka.

Iako su počeli da izvoze med na Bliski istok, Baratovići kažu da se ovim poslom bave iz hobija, ali se u sezoni, od maja do avgusta, maksimalno posvete pčelama.

„U sezoni kod košnica provodimo po ceo dan. Sada ih imamo oko 60, a u svakoj košnici je od 20.000 do 60.000 pčela. Sve ih sami održavamo“, rekao je Mladen kome je prošle godine uručena zlatna medalja za kvalitet meda.

Ponekad im je naporno, ali ipak u tome uživaju…

LJUBAV JE NAJVAŽNIJA

Pčele jedino čovek može da uništi, a ako bi one nestale, ne bi više bilo ni ljudi. Ne treba ih eskploatisati, već ih voleti, pomagati im i učiti od njih.

Stana i Mladen od pčela su naučili da u surovim i teškim prirodnim uslovima života, gde vladaju zakoni jačeg, opstaju oni koji se vole, koji su humani i savršeno organizovani.

U pesmi pčela i mirisu cveća, vraća se ono što je na drugom mestu otuđeno…

Čuvajte pčele, jer one čuvaju nas!